Радећи у школама као учитељи, васпитачи и пре свега узори деци, често се запитамо да ли је друштво које образујемо и на које утичемо, наше друштво за будућност, друштво које је довољно јако и способно да се носи са променама које се дешавају брзо.
Грађанско васпитање је предмет који подиже ниво грађанске свести код свих учесника у образовном процесу, код ученика, наставника и родитеља. Пракса је показала да су ученици ти који најбоље разумеју циљ овог предмета.
Како изгледа ученик данас? Најчешће је отворен, јасно изражава шта мисли, не оптерећује се датумима и бројевима, трајно памти само оно што га занима и што му је у непосредном искуству. Властиту слику о свету ученик ствара кроз интеракцију са својом околином. Због тога је образовање сада усмерено на изградњу знања и вештина које могу да омогуће ученику да активно прати и учествује у свим потребама информационог, технолошког и глобалног друштва.
Активна улога у школи се остварује када ученици имају иницијативу, када осмисле акцију и реализују је. Часови грађанског васпитања служе не само да ученици сазнају какве су могућности њиховог активизма, већ и да сами препознају начине и осмисле акције које служе да живот учине бољим.
Наставници и родитељи су они који могу да усмеравају и помажу. Учење уз помоћ искуства код ученика је и трајније. Овакве вештине којеученици развијају су део њихових достигнућа предвиђених свим важећим образовним стандардима.
Када ученик каже: „Да, ја то знам и умем”, онда се и ми можемо надати да ће друштво које градимо у будућности, и за будућност бити много боље него данас.
Тијана Ранђеловић
наст.српског језика и грађанског васпитања
Српски језик 